Bosanski
Surah En Nebe - Aya count 40
عَمَّ یَتَسَاۤءَلُونَ ﴿١﴾
O čemu oni jedni druge pitaju?!
عَنِ ٱلنَّبَإِ ٱلۡعَظِیمِ ﴿٢﴾
ٱلَّذِی هُمۡ فِیهِ مُخۡتَلِفُونَ ﴿٣﴾
كَلَّا سَیَعۡلَمُونَ ﴿٤﴾
Tako ne treba, oni će saznati sigurno!
ثُمَّ كَلَّا سَیَعۡلَمُونَ ﴿٥﴾
I opet, tako ne treba, oni će saznati sigurno!
أَلَمۡ نَجۡعَلِ ٱلۡأَرۡضَ مِهَـٰدࣰا ﴿٦﴾
Zar Zemlju posteljom nismo učinili,
وَٱلۡجِبَالَ أَوۡتَادࣰا ﴿٧﴾
وَخَلَقۡنَـٰكُمۡ أَزۡوَ ٰجࣰا ﴿٨﴾
i vas kao parove stvorili,
وَجَعَلۡنَا نَوۡمَكُمۡ سُبَاتࣰا ﴿٩﴾
i vaš san smirajem učinili,
وَجَعَلۡنَا ٱلَّیۡلَ لِبَاسࣰا ﴿١٠﴾
وَجَعَلۡنَا ٱلنَّهَارَ مَعَاشࣰا ﴿١١﴾
i dan za privređivanje odredili,
وَبَنَیۡنَا فَوۡقَكُمۡ سَبۡعࣰا شِدَادࣰا ﴿١٢﴾
i iznad vas sedam čvrstih sazdali,
وَجَعَلۡنَا سِرَاجࣰا وَهَّاجࣰا ﴿١٣﴾
i svjetiljku plamteću postavili?!
وَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلۡمُعۡصِرَ ٰتِ مَاۤءࣰ ثَجَّاجࣰا ﴿١٤﴾
Mi iz kišnih oblaka vodu obilnu spuštamo
لِّنُخۡرِجَ بِهِۦ حَبࣰّا وَنَبَاتࣰا ﴿١٥﴾
da njome žito i bilje izvedemo,
وَجَنَّـٰتٍ أَلۡفَافًا ﴿١٦﴾
إِنَّ یَوۡمَ ٱلۡفَصۡلِ كَانَ مِیقَـٰتࣰا ﴿١٧﴾
Dan suda je, zaista, već određen,
یَوۡمَ یُنفَخُ فِی ٱلصُّورِ فَتَأۡتُونَ أَفۡوَاجࣰا ﴿١٨﴾
Dan kada će u rog biti puhnuto, pa ćete vi, sve skupina po skupina, dolaziti,
وَفُتِحَتِ ٱلسَّمَاۤءُ فَكَانَتۡ أَبۡوَ ٰبࣰا ﴿١٩﴾
i nebo će biti otvoreno i mnogo će kapija imati,
وَسُیِّرَتِ ٱلۡجِبَالُ فَكَانَتۡ سَرَابًا ﴿٢٠﴾
i planine će pokrenute biti i priviđenje će postati.
إِنَّ جَهَنَّمَ كَانَتۡ مِرۡصَادࣰا ﴿٢١﴾
Džehennem će, doista, zasjeda biti,
لِّلطَّـٰغِینَ مَـَٔابࣰا ﴿٢٢﴾
obijesnima mjesto povratka,
لَّـٰبِثِینَ فِیهَاۤ أَحۡقَابࣰا ﴿٢٣﴾
u kojem će zauvijek ostati,
لَّا یَذُوقُونَ فِیهَا بَرۡدࣰا وَلَا شَرَابًا ﴿٢٤﴾
u njemu nikakve svježine neće osjetiti, ni pića okusiti,
إِلَّا حَمِیمࣰا وَغَسَّاقࣰا ﴿٢٥﴾
osim vrele vode i kapljevine
إِنَّهُمۡ كَانُواْ لَا یَرۡجُونَ حِسَابࣰا ﴿٢٧﴾
Zaista se oni nisu nadali polaganju računa
وَكَذَّبُواْ بِـَٔایَـٰتِنَا كِذَّابࣰا ﴿٢٨﴾
i potpuno lažnim smatrali su Naše ajete i znakove,
وَكُلَّ شَیۡءٍ أَحۡصَیۡنَـٰهُ كِتَـٰبࣰا ﴿٢٩﴾
a Mi smo sve pobrojali i zapisali.
فَذُوقُواْ فَلَن نَّزِیدَكُمۡ إِلَّا عَذَابًا ﴿٣٠﴾
“Pa zato kušajte, a Mi ćemo vam patnju samo povećati!”
إِنَّ لِلۡمُتَّقِینَ مَفَازًا ﴿٣١﴾
Zaista, bogobojaznima mjesto spasa i uživanja pripada:
حَدَاۤىِٕقَ وَأَعۡنَـٰبࣰا ﴿٣٢﴾
وَكَوَاعِبَ أَتۡرَابࣰا ﴿٣٣﴾
i djevojke mlade, godina istih,
لَّا یَسۡمَعُونَ فِیهَا لَغۡوࣰا وَلَا كِذَّ ٰبࣰا ﴿٣٥﴾
Tamo prazne besjede i laži neće slušati,
جَزَاۤءࣰ مِّن رَّبِّكَ عَطَاۤءً حِسَابࣰا ﴿٣٦﴾
to im je nagrada od Gospodara tvoga, dar dovoljni.
رَّبِّ ٱلسَّمَـٰوَ ٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَیۡنَهُمَا ٱلرَّحۡمَـٰنِۖ لَا یَمۡلِكُونَ مِنۡهُ خِطَابࣰا ﴿٣٧﴾
Od Gospodara nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, Svemilosnoga, Kome neće moći zboriti.
یَوۡمَ یَقُومُ ٱلرُّوحُ وَٱلۡمَلَـٰۤىِٕكَةُ صَفࣰّاۖ لَّا یَتَكَلَّمُونَ إِلَّا مَنۡ أَذِنَ لَهُ ٱلرَّحۡمَـٰنُ وَقَالَ صَوَابࣰا ﴿٣٨﴾
Na Dan kada Duh i meleci budu u redove poredani, oni neće govoriti. Govorit će samo onaj kome Svemilosni dozvoli, a istinu će reći.
ذَ ٰلِكَ ٱلۡیَوۡمُ ٱلۡحَقُّۖ فَمَن شَاۤءَ ٱتَّخَذَ إِلَىٰ رَبِّهِۦ مَـَٔابًا ﴿٣٩﴾
To je Istiniti dan, pa ko hoće, povratak Gospodaru svome prihvatit će.
إِنَّاۤ أَنذَرۡنَـٰكُمۡ عَذَابࣰا قَرِیبࣰا یَوۡمَ یَنظُرُ ٱلۡمَرۡءُ مَا قَدَّمَتۡ یَدَاهُ وَیَقُولُ ٱلۡكَافِرُ یَـٰلَیۡتَنِی كُنتُ تُرَ ٰبَۢا ﴿٤٠﴾
Mi vas, zaista, na patnju blisku upozoravamo, na Dan u kojem će čovjek djela ruku svojih vidjeti, a nevjernik uzviknuti: “Kamo sreće da sam prašina bio!”